Ahmad Jamal nije nikada bio i nikada neće biti Keith Jarrett, nikada neće odsvirati Koln koncert. NIkada ga nisu zvali Miles Davis niti John Coltrane da svira u njihovom bendu. Ali je zato Jamal od rana zaključio da je njegova forma - mala forma. Kljave i još nešto sitniša, tipa bubnjevi i kontrabas (koji su ionako nebitni).
Zato ga volim, jer ne svira ono što volim. Uvijek sam ga slušao, nekako mi odgovara po mentalitetu.
Ahmad Jamal se davno zvao Frederick Russell Jones, pa se u svojim dvadesetim konvertirao na islam.
Sviraju na basu Jamil Nasser (koji je s njim bio prvih dvadesetak godina trija) i James Cammack (koji je s njim sljedećih 135 godina), na bubnjevima Idris Muhammad (s njim je predugo) a priključuje im se katkad kao član perkusionista Manolo Badrena (ko ne zna za njega odmah na wikipediju). Gosti su violinist Joe Kennedy i trubljač Donald Byrd.
Svira ekipa sve u šesnaest. Ko voli Jamalovu svirku voli i sve ove oko njega, jer oni stvaraju glazbu koja je zarazna, slušljiva, antipesimistična. Svi su izuzetni svirači, osjećaju groove i prenose ga na slušatelja ...
Jesam li ih ishvalio? Što ću, kad ga (ih) volim.
Al' ajmo mi jednu narodnu
Ođe su van uz Ahmada - Jamil, Idris, Manolo i Joe.
Vi ne možete objavljivati nove teme Vi ne možete odgovarati na teme Vi ne možete brisati Vaše poruke Vi ne možete editirati svoje poruke Vi ne možete dodati anketu Vi ne možete glasati u anketi
Opcije teme
Opcije posta
Pohvala (0)
